Iz­da­vač­ka ku­ća „Ar­hi­pe­lag”, či­ji je osni­vač i glav­ni ured­nik Goj­ko Bo­žo­vić, pje­snik, ese­ji­sta i knji­žev­ni kri­ti­čar, u 2014. go­di­ni ob­ja­vi­la je pre­ko pe­de­set no­vih i ob­no­vlje­nih iz­da­nja. Knji­ge Ar­hi­pe­la­ga do­bi­li su či­tav niz do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih na­gra­da u 2014. go­di­ni, me­đu ko­ji­ma je i Evrop­ska na­gra­da za knji­žev­nost ko­ju je do­bio Uglje­ša Šaj­ti­nac za ro­man „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi”. Pra­va za stra­na iz­da­nja knji­ga srp­skih pi­sa­ca Ar­hi­pe­la­ga pro­da­ta su to­kom 2014. u 14 ze­ma­lja.
– Ako že­li­mo da ra­di­mo svoj po­sao, ne mo­že­mo se po­zi­va­ti na okol­no­sti. Okol­no­sti je po­treb­no ra­zu­mi­je­ti, ali one ne smi­ju da vas fa­sci­ni­ra­ju, ni­ti za to po­sto­je raz­lo­zi. Zna­mo ka­ko je na­šim či­ta­o­ci­ma i za­to vje­ru­jem da smo du­žni da im u svom po­slu po­nu­di­mo knji­ge i vri­jed­no­sti ko­je pre­va­zi­la­ze po­sto­je­će pri­li­ke. Otu­da smo to­kom ove go­di­ne na­stu­pa­li pod slo­ga­nom: Ni­je sve lo­še, do­bre su knji­ge. Knji­ge će sva­ka­ko bi­ti do­bre i u 2015. go­di­ni – ka­že Goj­ko Bo­žo­vić, glav­ni ured­nik „Ar­hi­pe­la­ga”.
Ob­ja­vlje­no je i no­vo ko­lo edi­ci­je Sto slo­ven­skih ro­ma­na, naj­ve­ćeg me­đu­na­rod­nog pro­jek­ta u ko­ji je u po­sled­nje tri de­ce­ni­je uklju­če­na srp­ska knji­žev­nost. Ob­ja­vlji­va­nje „De­la Da­ni­la Ki­ša” u 10 knji­ga, po­vo­dom 25 go­di­na od smr­ti i 80 go­di­na od pi­šče­vog ro­đe­nja, bio je ključ­ni iz­da­vač­ki pro­je­kat ko­jim se Ar­hi­pe­lag ba­vio u go­di­ni na iz­ma­ku – na­vo­de iz Ar­hi­pe­la­ga.
Za­hva­lju­ju­ći ovom iz­da­vač­kom po­du­hva­tu, pred či­ta­o­ci­ma se po­no­vo na­la­zi cje­lo­kup­na Ki­šo­va fik­ci­o­nal­na knji­žev­nost. U osam knji­ga ob­ja­vlje­na je Ki­šo­va pro­za. U de­ve­toj knji­zi na­la­ze se Ki­šo­ve pje­sme i dra­ma „Elek­tra”, a u za­vr­šnoj knji­zi ovog iz­da­nja po­zo­ri­šne i te­le­vi­zij­ske dra­me Da­ni­la Ki­ša, kao i dva nje­go­va ne­re­a­li­zo­va­na film­ska sce­na­ri­ja ko­ja se pr­vi put ob­ja­vlju­ju u ne­kom iz­da­nju pi­šče­vih iza­bra­nih ili sa­bra­nih dje­la.
– Ar­hi­pe­lag već go­di­na­ma ob­ja­vlju­je Ki­šo­ve knji­ge u Sr­bi­ji, a od ove go­di­ne po­stao je eks­klu­ziv­ni iz­da­vač Ki­šo­vih dje­la i za Hr­vat­sku i Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
– Osno­va­li smo i dvi­je no­ve edi­ci­je, po­kre­nu­li pro­gram elek­tron­skog iz­da­va­štva i or­ga­ni­zo­va­li no­vo, do sa­da naj­u­spe­šni­je iz­da­nje Be­o­grad­skog fe­sti­va­la evrop­ske knji­žev­no­sti – na­vo­de iz Klu­ba či­ta­la­ca Ar­hi­pe­la­ga. Upr­kos okol­no­sti­ma ko­je, ka­ko ka­žu, ni­su bi­le po­volj­ne, pri­je sve­ga, za či­ta­o­ce, Ar­hi­pe­lag je u to­ku 2014. or­ga­ni­zo­vao či­tav niz knji­žev­nih i kul­tur­nih do­ga­đa­ja, uklju­ču­ju­ći i ne­ko­li­ko go­sto­va­nja i srp­skih tur­ne­ja po­zna­tih stra­nih pi­sa­ca.
– Me­đu go­sti­ma Ar­hi­pe­la­ga u 2014. bi­li su Te­re­zi­ja Mo­ra, Dra­go Jan­čar, Mar­ko So­sič, Amir Or, Re­na­ta Sa­lecl, Su­za­na Trat­nik, Ro­man Si­mić Bo­dro­žić i Đerđ Serb­hor­vat.
U 2014. go­di­ni Ar­hi­pe­lag je po­kre­nuo i no­vu edi­ci­ju „Kul­tu­ra i isto­ri­ja” u ko­joj je kao pr­va knji­ga ob­ja­vlje­no ka­pi­tal­no dje­lo Ve­se­li­na Ko­sti­ća „Bri­ta­ni­ja i Sr­bi­ja: kon­tak­ti, ve­ze i od­no­si: 1700-1860”.
– U okvi­ru am­bi­ci­o­znog pro­gra­ma elek­tron­skog iz­da­va­štva, po­kre­nu­tog pod na­zi­vom e-Ar­hi­pe­lag, ob­ja­vlje­no je de­set knji­ga po­zna­tih sa­vre­me­nih srp­skih pi­sa­ca, dok će već u pr­vim mje­se­ci­ma ove go­di­ne bi­ti ob­ja­vlje­no no­vih 20 knji­ga. E-knji­ge u iz­da­nju Ar­hi­pe­la­ga do­stup­ne su na ne­ko­li­ko vo­de­ćih di­gi­tal­nih mar­ke­ta – na­vo­de iz Klu­ba či­ta­la­ca.
Ar­hi­pe­lag je ob­ja­vio no­ve ro­ma­ne La­sla Bla­ško­vi­ća, Mi­le­te Pro­da­no­vi­ća, Ne­ma­nje Ro­ta­ra, Mla­de­na Vu­ru­ne i Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća.
No­vim knji­ga­ma pro­ze Uglje­še Šaj­tin­ca i Mi­la­na To­do­ro­va, kao i pro­vo­ka­tiv­nom te­mat­skom an­to­lo­gi­jom „Če­tvr­ta­sto me­sto”, u ko­joj tri­de­set i tri po­zna­ta pi­sca s pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je pi­šu o me­di­ji­ma i o to­me ka­ko ih da­nas tre­ba či­ta­ti, „Ar­hi­pe­lag” je na­sta­vio da is­tra­žu­je i pred­sta­vlja sa­vre­me­nu pri­ču.
– Ka­da je ri­ječ o svjet­skoj knji­žev­no­sti, 2014. go­di­nu obi­lje­ži­la su Ar­hi­pe­la­go­va iz­da­nja no­vih ro­ma­na Da­vi­da Gro­sma­na i Maj­kla Ka­nin­ge­ma, naj­va­žni­je ro­ma­na Kla­u­di­ja Ma­gri­sa „Du­nav”, kao i ro­ma­na fran­cu­ske autor­ke Flo­rans No­a­vil i vo­de­ćeg slo­ve­nač­kog pi­sca Dra­ga Jan­ča­ra „Te no­ći sam je vi­deo”, za ko­ji je ovaj autor ne­dav­no do­bio Na­gra­du za naj­bo­lju knji­gu ob­ja­vlje­nu na fran­cu­skom je­zi­ku u 2014.
Ar­hi­pe­lag je ob­ja­vio i „Kraj kul­tu­re”, te­sta­men­tar­nu knji­gu Eri­ka Hob­sba­u­ma, jed­nog od naj­va­žni­jih svjet­skih isto­ri­ča­ra mo­der­nog do­ba. U po­sled­njim go­di­na­ma svog ži­vo­ta Hob­sba­um je is­traj­no pi­sao po­gla­vlja knji­ge o isto­ri­ji XX vi­je­ka iz ugla od­no­sa kul­tu­re i po­li­ti­ke i kul­tu­re i dru­štva. Na dru­goj stra­ni, knji­ga Lju­bo­dra­ga Di­mi­ća „Ju­go­sla­vi­ja i Hlad­ni rat je sve­o­bu­hvat­no is­tra­ži­va­nje ulo­ge Ju­go­sla­vi­je i spolj­ne po­li­ti­ke Jo­si­pa Bro­za Ti­ta u ve­li­kim kri­za­ma Hlad­nog ra­ta od 1944. i ma­đar­ske re­vo­lu­ci­je, pre­ko Po­kre­ta ne­svr­sta­nih i Če­ho­slo­vač­ke 1968, do hlad­no­ra­tov­skih iza­zo­va pr­ve po­lo­vi­ne se­dam­de­se­tih go­di­na.
– Ar­hi­pe­lag je je­dan od ri­jet­kih iz­da­va­ča u Sr­bi­ji ko­ji ob­ja­vlju­ju po­e­zi­ju. Pred knji­ga pje­sa­ma Ami­ra Ora, Ži­vo­ra­da Ne­delj­ko­vi­ća i Sa­še Je­len­ko­vi­ća, „Ar­hi­pe­lag” je u edi­ci­ji Ele­ment ob­ja­vio pr­vi pre­vod slav­ne knji­ge Džej­msa Džoj­sa „Ka­mer­na mu­zi­ka” na srp­ski je­zik – na­vo­de iz Klu­ba či­ta­la­ca.
Ž.J.


No­va iz­da­nja Pan­ti­ća i Og­nje­no­vi­će­ve

„Ar­hi­pe­lag” je ob­ja­vio i no­va iz­da­nja naj­po­zna­ti­je i naj­pre­vo­đe­ni­je knji­ge pri­ča Mi­haj­la Pan­ti­ća „Ako je to lju­bav”, kao i no­va iz­da­nja knji­ga pri­ča Je­le­ne Len­gold „U tri kod Kan­din­skog”, Mi­haj­la Pan­ti­ća „Ho­da­nje po obla­ci­ma” i Da­vi­da Al­ba­ha­ri­ja „Pro­pu­šte­na pri­li­ka”. Ve­li­ku pa­žnju či­ta­la­ca pri­vu­kle su no­ve knji­ge ese­ja Vi­de Og­nje­no­vić „Vi­so­ka vol­ta­ža” i Mi­haj­la Pan­ti­ća „Stan bez adre­se”.